"BABINE MOLITVE SU POMOGLE DA USPEM" Nemanja Matić otvorio dušu: Deda ga slao na njivu, a onda mu na rastanku pružio ruku i rekao OVO!
Dodajte Kurir u vaš Google izborSrpski fudbaler Nemanja Matić (38) ostvario je karijeru o kakvoj sanjaju milioni dečaka. Igrao je za najveće evropske klubove, osvajao titule u Portugalu i Engleskoj i godinama važio za jednog od najboljih vezista svoje generacije. Ipak, put do fudbalskog vrha nije bio nimalo lak, a iza velikog uspeha krije se priča o odricanju, teškim počecima, porodičnim brigama i podršci najbližih.
U emotivnoj ispovesti u podkastu kod oca Predraga Popovića, Matić je govorio o detinjstvu, odlasku od kuće i prvim koracima ka profesionalnom fudbalu. Još kao dečak napustio je porodični dom i otišao u Crvenu zvezdu, a sa 19 godina napravio je veliki korak i preselio se u Slovačku, gde je zaigrao za Košice.
Njegova porodica, međutim, nije uvek razumela koliko mu fudbal znači. Baka i deka imali su drugačije poglede na život, a posebno je deda smatrao da bi Nemanja trebalo da ostavi loptu i posveti se konkretnom poslu.
"Babine molitve su pomogle da uspem u Košicama u Slovačkoj. Znaš kako su babe bile u to vreme, stare žene - 'Ostavi loptu, nemoj mi, razbićeš mi prozor, ide slava, treba da se kreči, nemoj mi u zid'. U to vreme nisu oni bili svesni šta je fudbal, da od fudbala možda može da se živi jednog dana. Deda mi je govorio: 'Baci loptu, idi na njivu, radi. Šta će ti ta lopta?' Oni su mislili ako si fudbaler da džabalebariš", ispričao je Matić.
Deda nije verovao da od fudbala može da se živi
Nije bilo lako starijim članovima porodice da prihvate njegovu odluku da se posveti fudbalu. Odrasli su u drugačijim okolnostima, u kojima su rad i zemljoradnja bili siguran put do opstanka, dok je fudbal za njih predstavljao neizvesnost.
"Mislili su da od toga nema 'leba, što je i normalno razmišljanje. Oni su ljudi bili seljaci, zemljoradnici. Imali smo svoju stoku. To je bilo neko njihovo normalno razmišljanje. Deda mi je bio, ne znam, 1931, 1932. godište. Kad je on bio mali, fudbal možda tada nije postojao", objasnio je srpski as.
Ipak, jedan trenutak iz mladosti posebno mu se urezao u pamćenje. Kada je sa 19 godina odlazio u Slovačku, cela porodica došla je da ga isprati. Deda Borivoje nije držao duge govore niti mu davao velike savete. Pružio mu je ruku, izgovorio samo dve reči i okrenuo se.
"Kad sam odlazio u Zvezdu kao klinac, otac mi je rekao: 'Idi sam, pa se bori'. Dao mi je vetar u leđa i učinio da shvatim 'Sad je sve na meni, sad mi ne možete ništa'. I kada sam odlazio u Košice, došla je cela familija sa mnom da se pozdravi, ipak odlazim u inostranstvo. Zvali su dedu da dođe, on je tu, kuća do nas, maltene smo u istom dvorištu. I zvali su ga: 'Borivoje, dođi, ide ti unuk'. I on je došao i samo mi ovako pružio ruku i rekao: 'Oštro koračaj'. Okrenuo se i otišao. Samo se okrenuo i otišao. Mnogo toga je stalo u tu rečenicu", prisetio se Matić.
Dedi kupio njivu od prvih ozbiljnijih zarada
Vremenom je Nemanja uspeo da ostvari ono u šta njegovi baka i deka nisu bili sigurni. Postao je poznato fudbalsko ime, a kada je počeo da zarađuje ozbiljan novac, nije zaboravio odakle je krenuo i šta je njegovoj porodici značilo.
Jedna od stvari koju je učinio bila je kupovina njive za dedu, i to zbog sasvim praktičnog razloga.
"Kupili smo, kupili smo njivu. Morali smo. Deda je rekao: 'Moraš da mi kupiš ovo parče njive, jer ovaj neki ne obrađuje to kako treba, granice idu'", ispričao je kroz osmeh.
Rečenice svog dede nikada nije zaboravio, a kada bi mogao da se vrati na početak karijere i razgovara sa dečakom iz Vrela, znao bi tačno šta da mu poruči.
"Oštro koračanje. To je to i nema šta drugo. Šta ima drugo da mu kažem?", rekao je Matić.
Radio u porodičnoj firmi, bio šegrt ocu
Iako ga danas pamtimo po velikim utakmicama i trofejima, Nemanjino odrastanje bilo je daleko od glamura profesionalnog fudbala. Njegova porodica morala je da se snalazi kako bi obezbedila egzistenciju, a otac je, nakon što je rat zaustavio njegovu fudbalsku karijeru, pokrenuo porodični posao.
Matić je tako još kao tinejdžer radio u strugari i pomagao ocu, što je bilo deo svakodnevice pre nego što je napravio veliki fudbalski iskorak.
"Držali smo strugaru jedno vreme. Englezi to prevode kao 'drvoseča', ali mi smo strugali drva. Imali smo, da kažemo, tu našu malu firmu, porodičnu, gde sam jedno vreme radio sa njim, sa svojih nekih 15, 16, do 17. godine bio sam ispomoć, šegrt", otkrio je Nemanja.
Njegov otac takođe je bio fudbaler i nastupao je za Mačvu iz Šapca u drugoj ligi stare Jugoslavije. Međutim, rat i raspad zemlje promenili su njegove planove, pa je morao da pronađe drugi način da prehrani porodicu.
"Otac mi je inače bio fudbaler i igrao je u staroj Jugoslaviji u drugoj ligi za Mačvu Šabac. Međutim, kad je počeo rat 1991. godine sve je stalo i morao je da se snalazi, kao i svi. Kad smo brat i ja malo odrasli, držao je tu strugaru i od toga smo živeli jedno vreme. Moralo je da se ojača", ispričao je fudbaler.
Ljubav prema "fići" nasledio od oca
Posebno emotivan deo razgovora bio je posvećen još jednoj porodičnoj uspomeni - legendarnom automobilu "fići". Matić je otkrio da njegova ljubav prema ovom automobilu zapravo potiče od oca, koji je bio veliki ljubitelj i majstor za njega.
"Ta strast prenela se i na njegovog brata Uroša, koji i danas voli da se provoza Srbijom u ovom automobilu, iako takve avanture ponekad ne prođu bez problema.
Eto, ja tu Fiću volim. I prošle godine sam ovde pored tebe prolazio s Fićom. Moj otac je bio majstor i voleo je Fiću. Ljubav prema Fići, u stvari, je ta ljubav prema ocu. I Uroš moj brat voli, ide po Srbiji sa Fićom, pa se ugasi, pa ga šlepaju", rekao je Matić.
Potom je uz osmeh ispričao i kako je pokušao da upozori brata kada je krenuo starim automobilom sa Uba prema Beogradu.
"Pa skoro je bilo kad mi se javio da ide sa Uba za Beograd sa Fićom. Rekao sam mu 'Nemoj da si lud bre čoveče, ugasićeš se negde'. Odgovorio mi je 'Ma, šta ti znaš?'. Javio mi je da je išao za Beograd, ali mi nije prijavio da se ugasio, jer je bila vrućina, pa su morali sa Uba da dolaze", ispričao je kroz smeh.
Iza velikih fudbalskih uspeha Nemanje Matića tako se krije priča o porodici, teškom radu i ljudima koji su ga oblikovali. A reči dede Borivoja: "Oštro koračaj" - ostale su mu kao životni moto i podsetnik na put koji je prešao.
Kurir sport/Mondo